Zapošljavanje bez konkursa kod nas je i u većini državnih institucija zakonom dozvoljeno. Zvanično, namera nadležnih bila je da poslodavcima omoguće što brže upošljavanje radnika, bez čekanja da se okončaju konkursne procedure. Praksa pokazuje da privatni poslodavci, iako ne moraju, i dalje oglašavaju radna mesta, dok je u javnom sektoru to retkost. Skoro polovina zaposlenih u Srbiji radi u državnoj upravi, javnim službama ili javnim preduzećima, dok je evropski prosek 12 odsto. Ni posle otpuštanja u državnoj i lokalnoj administraciji nismo se približili evropskim standardima. Konkretni podaci govore da je od izbijanja krize od septembra 2008. godine do septembra prošle, broj zaposlenih u državnoj upravi povećan, kao što je povećan u ustanovama socijalnog osiguranja i u javnim preduzećima.
U većini državnih institucija zapošljavanje bez konkursa zakonom je dozvoljeno. Namera nadležnih bila je da poslodavcima omoguće što brže upošljavanje bez konkursnih procedura. Praksa pokazuje da privatni poslodavci, iako ne moraju, i dalje oglašavaju radna mesta, dok je u javnom sektoru to retkost.
Zapošljavanje bez konkursa kod nas je i u većini državnih institucija zakonom dozvoljeno. Zvanično, namera nadležnih bila je da poslodavcima omoguće što brže upošljavanje radnika, bez čekanja da se okončaju konkursne procedure.
Praksa pokazuje da privatni poslodavci, iako ne moraju, i dalje oglašavaju radna mesta, dok je u javnom sektoru to retkost.
Skoro polovina zaposlenih u Srbiji radi u državnoj upravi, javnim službama ili javnim preduzećima, dok je evropski prosek 12 odsto.
Ni posle otpuštanja u državnoj i lokalnoj administraciji nismo se približili evropskim standardima.
"Konkretni podaci govore da je od izbijanja krize od septembra 2008. godine do septembra prošle, broj zaposlenih u državnoj upravi povećan, kao što je povećan u ustanovama socijalnog osiguranja i u javnim preduzećima. Ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru je povećan između jedan i dva odsto", kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
Gordana Srećković je tehnolog, a osim fakultetske diplome ima i 14 godina radnog iskustva. Pošto je njeno preduzeće, nekadašnji gigant, otišlo u stečaj, uzalud pokušava da svoje znanje udruži sa potrebama neke firme.
"Ja pošaljem svoj Si-Vi na oglas, možda sam samo jednom dobila odgovor da ne zadovoljavam njihove potrebe, ali da će me ostaviti u svojoj bazi da me pozovu ako iskrsne neko mesto", kaže Gordana.
Tako je sa onima koji oglašavaju slobodna radna mesta. Problem je što se za mnoga nikad i ne sazna.
Čak ni Nacionalna služba za zapošljavanje nema zakonsku obavezu da javno oglasi da će nekog zaposliti, baš kao i ostale državne ustanove poput fondova, zavoda, agencija. Tako se obaveza objavljivanja konkursa svela na ministarstava, inspektorate, organe uprave, sudstvo, prosvetu.
"Iako formalno ne postoji zakonski propust odnosno prestup, suštinski građani nemaju podjednako pravo, podjednaku mogućnost da se zaposle u javnom sektoru", navodi Saša Janković, zaštitnik prava građana.
Taj problem zaštitnik građana će obrazložiti i u izveštaju koji će poslati Skupštini.
S druge strane, iako ne moraju da oglašavaju radna mesta, privatnici to uglavnom rade jer žele što kvalitetnijeg radnika. Međutim, novog zapošljavanja u tom sektoru je sve manje.
Ako im je radnik hitno potreban preskaču oglas i od Nacionalne službe traže da im od više desetina hiljada nezaposlenih iste struke preporuči pravog.
"Nacionalna služba, prilikom predselekcije, šalje veći broj kandidata nego što je poslodavac tražio, kako bi on izabrao onoga koji mu odgovara", kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
U publikaciji Službe o slobodnim radnim mestima našli smo isključivo oglase škola i fakulteta, jer po Zakonu o obrazovanju oni to moraju da čine. Problem je jedino što na tim radnim mestima neko već drži nastavu, pa je verovatno da će tu i ostati.